petak, 1. rujna 2017.

A što će drugi reći?

Nikad me nije bilo pretjerano briga što drugi misle o meni. Naravno, drago mi je kada vidim da netko misli da sam dobra ili zanimljiva osoba i da mu je drago družiti se sa mnom, ali isto tako, ne opterećujem se previše time što me netko ne voli. Nisam savršena osoba, znam imati loše dane i dane kada se ne osjećam najbolje i tada ne mogu glumiti da je sve u redu ako nije. To uopće nije poanta ovog posta pa nećemo sad o tome. 
Stvar je u tome da ima dana kad  i meni zasmetaju tuđi komentari i kada mi je stalo do tuđeg mišljenja. Ljudi smo i riječi nas povrijede, nekad manje, nekad uopće ne, ali ponekad ipak da. Pitajte se samo koliko puta niste napravili nešto samo zbog straha kako će okolina reagirati. Nažalost, događa nam se svima.

Dat ću vam primjer, nekih godinu-godinu i pol nitko osim mojih najbližih prijatelja nije znao za ovaj blog jer mi je bilo glupo reći 'ja imam blog' prvi put kad se upoznam s nekim. A to je bilo totalno glupo od mene! Blog je moj hobi, volim ovo što radim i uživam u tome, blog je meni hobi isto kao što je nekome hobi teretana, nogomet ili crtanje, a to su stvari koje nitko ne krije od okoline. Ja sam 'skrivala' da imam blog i sad mi je to presmiješno, ali bilo me strah što će drugi reći jer je ovaj hobi ipak malo 'drugačiji' od onih 'običnih' hobija. I tako sam ja, jednog dana stavila link bloga u opis svog Instagrama i tako je većina mojih prijatelja i poznanika saznala za blog. Sada većina ljudi koje poznajem zna za ovaj blog i neki ga čitaju i ponosna sam na to čime se bavim. Tri godine gradim ovaj blog, gotovo svaki dan, tri godine pokušavam barem malo poboljšati ovaj blog, napisati koji post koji bi nekome mogao biti od koristi ili se jednostavno zabaviti s vama i potrošiti malo vremena. I zašto onda ne bih bila ponosna i sretna? Imam ljude koje zanima što pišem i to je toliko divna stvar, samo zamislite, nekoliko puta na tjedan, netko traži vaš blog kako bi vidio što novo imate za reći, da bi pročitao vaše misli kao što vi sad čitate moje. To je stvarno predivno i hvala vam na tome ♥
volim ovu ženu

Dat ću vam i drugi primjer jer zašto ne. Otkako sam počela trčati znalo mi se dogoditi da mi netko dobaci komentar koji nije najljepši na svijetu i pod time ne mislim na vrijeđanje, nego na šalu koja je daleko od smiješnog ili je smiješna samo njima i nikome drugome. Dogodilo mi se i da mi se netko podsmjehuje dok prolazim kraj njih. I to što ja imam slušalice u ušima ne znači da ne čujem nijedan komentar zato što ipak ne slušam glazbu toliko glasno jer sam u prometu i nije mi cilj da me netko udari. Ja nikad ne bih odgovorila na to i nastavila bih raditi to što radim, ali ipak sam se zapitala 'Zašto ljudima toliko smeta što trčim?'. Malo sam razmišljala o tome i razjasnila neke stvari sama sa sobom. Stvar je u tome da se ljudi boje svega što je drugačije i onog trenutka kad odbiješ biti ono 'što se očekuje od tebe' i počneš raditi stvari koje ne rade oni postat ćeš meta komentara. I pod time ne mislim samo na sebe i na trčanje nego na sve što radite u životu. Ja živim na selu i ne možete vidjeti nikoga da trči osim mene, barem ja nisam vidjela. Sad više nemam taj stav, nije me briga što će misliti sljedeća osoba koja me vidi da trčim. Znate zašto? Ja trčim, ti ne. Ja imam snage i volje pritiskati sebe do granica, a ti sjediš na klupici nezadovoljan svojim životom i komentiraš. Što misliš tko je na dobitku?


Da ne bi sve bilo tako crno, ima i ljudi koji me podržavaju, koji mi upute neki lijep komentar, ohrabre me i hvala im na tome. Jednom smo tata i ja išli trčati, tj. on je bio na biciklu i jedna žena je komentirala s mojim tatom 'Gle kako njoj to lako ide, nije joj uopće problem', a ja sam zapravo umirala i ne znam, možda se nije vidjelo na meni ili je žena samo htjela biti ljubazna haha. Ali svejedno sam joj zahvalna. 

Poanta cijelog ovog posta je da vas ne treba uopće biti briga što će ljudi reći. Ne dopustite da vas strah od toga da ćete izgledati glupo spriječi da radite odlične stvari. Ne dopustite da vas primitivci spriječe od ostvarenja svojih snova. Ne moraš se uklapati u okolinu, sve je u redu ako radiš ono što voliš. Sve je u redu dok radiš ono što želiš (a da to ne šteti nikome drugome jel hah). I svaki put kad ustaneš i odlučiš napraviti nešto što drugi ne razumiju je isto kao i da stojiš pred njima i govoriš im 'ne posjedujete me'. 

1. Što mislite o ovoj temi? 


22 komentara:

  1. Jako lijepo napisan post! Mene isto kao i tebe i nije baš briga što drugi misle o meni, ali neki komentari vezani uz stvari koje ja volim, a znam da oni to nisu niti pokušali malo zabole. Isto živim na selu, i jednom sam umjesto trčanja navečer u 8, odlučila u 7. Mislila sam da će me ljudi svojim očima progutati, ali doslovno svi su gledali sa pogledom "Što to ona izvodi?". Mislim da ljudi jednostavno trebaju prihvatiti da nismo svi isti, iako je prava istina da te osobe to rade jer one to ne mogu, pa ne žele da netko drugi se pokaže boljim. :)

    Fantastiko World

    OdgovoriIzbriši
  2. Oooo, da. Mislim da te razumijem i to u porpunosti :D. I ja sam imala isti slučaj prije 4-5 godina. No, da stvar bude gora, nisam trčala po ulici kao većina koja danas trči, trčala sam na stadionu koji ima dio za trčanje i opet je bilo čudno, smiješno, neobično ili kako već oni to da su zvali. Stvrno ni danas ne razumijem ljude koji ne mogu prihvatiti da nismo svi isti i meni je jako drago zbog toga. Ljudima je teško pokrenuti se sa mrtve tačke i raditi nešto od čega, već sutra, neće imati ogromen rezultate. Znam da su me jedne prilike pitali: a zašto trčić kada nema nikakvih rezultata? Nakon svega pola godine ti isti su me pitali: Šta si ti radila pa imaš tako super figuru. Ali, ono što je još gore, poslije opracije sam se ponovo ugojila i to srastično (nisam mjesec dana ustala iz kreveta) i da - Pa šta si to uradila do sebe, a onako si fino izgledala. Eh, ljudi ljudi. Nikada ih neću razumit ali hajde de neka se nešto priča :D
    Želim ti lijep dan draga i samo hrabro i naprijed. Ne odustaj jer sa trčanjem mnogžeš mnogo toga postići (čak se i iznenaditi rezultatima).

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala što si ispričala svoju priču, ali istina, ljudi će uvijek pričati i nikad neće biti zadovoljni, ali koga briga, to što radimo, radimo zbog sebe☺♥

      Izbriši
  3. Wooow! Svaka čast draga! Ovo je nešto što mi je trebalo jer sam ja na svom blogu imala temu kako ne želim i ne mogu iznijet blog u javnost iako bi to jako voljela, ali moj strah je veći od toga. Također, ne živim na selu, već u malom mjestu i kako ja mrdnem odmah komentari, eto možda bi bilo drugačije da smo u gradu gdje nitko nikoga ne skuži i ne zna, al trebamo ostat za sad u tim malim prostorima gdje je svaka sitnica tema i to je inače jedina stvar koju mrzim kod življenja u malom mjestu. I ovaj zadnji odlomak ( ne znam kako da drugačije nazovem haha ) mi je bio stvarno potreban i svaka čast! Ovo je nešto divno napisano i svaka čast što si ovo podijelila! Ly i odličan post!



    check my new post -> https://teenorchild.blogspot.hr/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala tebi na ovom divnom komentaru♥♥

      Izbriši
  4. Wow..
    Divno si sve napisala,slažem se u potpunosti sa svime.Jednostavno taj naš Balkanski mentalitet je takav da ako si drugačiji,da ako si obukao nešto drugo od običnog već si meta komentara.Ne možemo izgraditi svoju osobnost baš zbog toga.Međutim,nadam se da će se to sve sa vremenom promjeniti i da će pojedini ljudi početi gledati samo na svoj život a ne tuđi.♥

    Bella Place.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti! I ja se nadam se da će se to dogoditi hah☺♥

      Izbriši
  5. divno napisano. mene zapravo isto tako nije briga sto ce drugi reci, ali takoder sam skrivala svoj blog, jer sam uvijek mislila da nije dovoljno dobar. kad sam pocela dobivat prve suradnje, svi bi pitali "di si to kupila" i ja nisam znala sto bi rekla, pa sam jednostavno govorila preko suradnje na blogu. nitko zapravo nije ni dozivljavao to, ali sad evo vecina ljudi zna da ga imam i nema bas nikakvih losih komentara i to mi je jako drago.
    i da, ja sam oduvijek bila "drugacija" imala sam razne boje kose, od crvene do zelene, plave (bas plave) XD, ljudi bi me gledali preko oka, al to mi nije smetalo, tako daa treba jednostavno bit onakav kakav si, oni koji te vole prihvatit ce apsolutno sve

    MagdalenaŠ.

    OdgovoriIzbriši
  6. Iskreno ja sam oduvek htela da trcim kako bih odrzavala kilazu ali sam se uvek plasila toga da ce me drugi videti ili da ce mi se smejati i onda sam uvek trazila neka mirna mesta gde nema nikoga i gde mogu trcati u miru. Stvarno je tesko sve to pogotovo u Srbiji. Kada sam bila u Parizu tamo te niko ne gleda, ljudi slobodne trce po setalistu i niko nikoga ne osudjuje.
    Odlican post, sve si lepo napisala. Zelim da pocnem da trcim i nadam se da cu izbaciti taj strah.

    Giveaway- https://happinessalwaysbringsbeauty.blogspot.rs/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala, trči zbog sebe, ako to želiš, napravi to, oni su nebitni☺♥

      Izbriši
  7. Prije sam jako puno mislila o tome sto netko drugi misli o meni. Jos mi nije uvijek svejedno, ali manje nego prije. Shvatila sam koliko stvari nikada nisam napravila zbog toga sto ce netko reci i misliti. Bilo bi super da nitko nema potrebu da govori lose stvari o nekom. Drago mi je da postoje osobe koje ce te pohvaliti za nesto iako te ne poznaju. Predivno napisano. 😊❤

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala puno i slažem se da bi bilo super kad nitko ne bi govorio loše o drugima☺♥

      Izbriši
  8. Ajme ovi svi komentari prije meni su tako dugački, mene je sram napisati nešto kratko. Cijeli post sam pročitala i definitivno si u pravu. Mislim da se svi slažemo s time da nas ne bi trebalo biti briga što drugi kažu, ali ipak svi radimo baš suprotno i razmišljamo o tim komentarima. Prelijepo pišeš, češće radi postove u kojima se opustiš i pišeš što ti je na umu! I čestitam na trčanju, ja želim već dugo vremena započeti, ali živim u gradu i nigdje nema lijepog okruženja i malo ljudi- sve su samo zgrade, beton, vozila i hrpa ljudi svugdje. Nema nigdje u blizini prirode. Uglavnom, da skratim, odličan post (kako svi uvijek kažu)!

    cloudines.blogspot.com

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Haha, hvala ti puno! Nadam se da će biti više ovakvih postova♥

      Izbriši
  9. Odlično napisan post, vjerujem da smo svi nekada sami sebi postavili to pitanje "šta će drugi reći?". Ja se trudim da ne mislim na to ali teško je. Nekada strah pobijedi. Većina nas je tako vaspitana. Ali nije poenta svega da živimo zbog drugih ljudi jer je život previše kratak za to.

    https://ccaammblog.blogspot.ba

    OdgovoriIzbriši
  10. Još jedan tvoj genijalan post, draga. Iskreno, moram ti reći da i ja spadam u te ljude koji ti redovno pregledavaju blog. Još pred 2-3 godine, jedno ljeto sam naišla na tvoj blog i od tada ga skoro pa svaki dan gledam ako si izbacila nešto novo. Ja još nisam spremna podijeliti ovaj blog s ostalima jer ima nekih privatnih stvari. Genijalno!:)♥

    sretnisanjar.blogspot.hr - novi post

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ohh hvala puno draga, posebno na tome što redovno čitaš moj blog♥♥

      Izbriši
  11. Odličan post, uživala sam zaista. Pored svega mnogo je koristan post. Da budem iskrena prije sam brinula što će drugi reći, slobodno mogu reći da sam se bojala šta će drugi misliti o meni, ali trenutno me nije briga, naravno, kao i ti drago mi je kada mi neko kaže da sam dobra i slično, ali me ne dotiče mišljenje ljubomornih i zavidnih osoba koje će reći da sam ovakva, ili onakva, a većina tih ljudi me i ne poznaje :/

    Delilah's Stories | Filmtastično

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala! Slažem se s tobom u potpunosti!♥

      Izbriši